Докторске академске студије – архитектура

Назив студијског програма докторских академских студија је Архитектура. Академски назив који се стиче је Доктор наука– архитектура (др). Коначни исход образовног процеса је усавршавање и надградња знања стечених током претходних нивоа студија, што студентима треба да омогући да постану способни за самосталан научно-истраживачки рад. Докторске академске студије Архитектуре трају три године и вреде најмање 180 ЕСПБ. Од тога, 80 ЕСПБ се стиче полагањем испита из наставних предмета, 40 ЕСПБ кроз студијски истраживачки рад (СИР) и полагањем теоријских основа докторске дисертације, а 60 ЕСПБ се стиче израдом и одбраном докторске дисертације. Предмет Докторска дисертација – теоријске основе представља квалификациони испит за израду докторске дисертације на којем студенти показују да су овладали потребним теоријским знањима из научне области од интереса. Теоријске основе се полажу као испит који се састоји из два дела: писани елаборат којим је представљена тема планиране докторске дисертације, истраживачко поље, истраживачки проблем, прелиминарне хипотезе, планирани методи научног истраживања, као и спискови литературе и других извора, који представљају основну истраживачку платформу. Други део испита представља усмена одбрана рада пред Комисијом.

Студије на докторским студијама организују се кроз предавања, истраживачки студијски рад, научни рад, израду и одбрану докторске дисертације. Студенти докторских академских студија развијају своје теме око четири истраживачка подручја: архитектура (теорија и пракса), град, технологија и дизајн. На почетку студија, студент усваја основе истраживачког рада и методологије његовог спровођења, затим се упознаје са могућностима примене усвојеног апарата на поље архитектуре, утврђује вишеслојне контексте истраживања и њихове интерпретације за потребе формирања истраживачког поља, упознаје се са приступима формирања архитектонског дискурса, на основу концепцијских или теоријских оквира. У свом даљем раду, студент профилише свој истраживачки интерес избором предмета које ће изучавати, а који доприносе продубљеним знањима и разумевању области (теме) своје докторске дисертације. Изборни предмети се бирају из групе предложених предмета на самом студијском програму, али студенти имају могућност да према сопственим склоностима и жељама одређени број предмета, уз сагласност ментора (саветника), изаберу из скупа наставних предмета са ФТН, УНС или неког другог универзитета у земљи или иностранству. При томе морају бити испуњени предуслови који се прописују за извођење наставе из изабраног предмета. Настава из наставних предмета (обавезних или изборних) се изводи као групна или индивидуална (менторска). Групна настава се изводи ако се за један предмет определило пет или више студената, односно ако је овакав вид наставе неопходно организовати због природе (карактера) предмета. Одлуку о врсти наставе и изборним предметима који ће се организовати доноси Руководилац докторских студија уз сагласност Руководиоца докторских студија Факултета.